Executive internet pharmacy in Sydney where you can buy propecia australia online. Para compra kamagra puede ser visto como un desafío. Aumenta Smomenta, y todos los que se poco a poco abrumado, como es lógico, cada vez más hombres están diagnosticados con disfunción eréctil.

Zakote. zelena sveska. _veroslav stefanovic.qxd

Ca hi er de ver du re, Gal li mard, Pa ris, 1990 Après be a u co up d’années, Gal li mard, Pa ris, 1994 Copyright za srpski jezik Narodna biblioteka ,,Stefan Prvoven~ani” copyright of the translation: S. Fischer Foundation by order of TRADUKI Izdava we ovog dela podr`ao je TRADUKI, kwi`evna mre`a koju ~ine Savezno ministarstvo za evropske i internacio- nalne poslove Austrije, Ministarstvo inostranih poslova Nema~ ke, [vajcarska fondacija za kulturu „Pro Hel ve ci ja”,„KulturKontakt Austrija”, Gete institut, Javna agencija zakwigu Republike Slovenije, Ministarstvo kulture Republi- ke Hrvatske i Fondacija „S. Fi{er”.
Cet ouvra ge a bénéfi cié du so u tien des Pro gram mes d’aide à la pu -bli ca tion de l’In sti tut français.
Ovo delo je dobilo podr{ku Francuskog instituta u okviru Ponekad pomislim da ako jo{ uvek pi{em, to je sto-ga, ili bi pre svega trebalo da bude, da bih priku-pqao fragmente, vi{e ili ma we jasne i uver qive,jedne radosti za koju bismo rado poverovali da jeeksplodirala, nekada davno, kao neka unutra zvezda, i svoju pra{inu razasula u nama. ^i wenicada se ne{to od te pra{ine upali u nekom pogledu,nesum wivo je ono {to nas uznemiruje, o~arava ilizavodi najvi{e; a to je, ako bo qe pogledamo, ma weneobi~ no nego zate}i wen blesak, ili refleks togfragmentovanog bleska, u prirodi. U najma wu ruku,ovi }e refleksi biti za mene poreklo mnogih sa wa-rija, ne uvek potpuno neplodnih.
Ovoga puta, radilo se o tre {wi; ne o tre {wi u cvatu, koja nam govori bistrim jezikom; nego o tre -{wevom stablu punom tre{a junske ve~eri, s druge strane `itnog po qa. Ponovoje to bilo kao da se neko pojavio tamo i kao da vamgovori, ali ne govore}i vam, ne daju}i vam nikakavznak; neko, ili pre neka stvar, i to „lepa stvar”, iz-vesno; ali, dok bi se, da je u pita wu bila qudska fi-gura, neka {eta~ica, u moju radost upleli nemir ipotreba, ubrzo, da potr~im ka woj, da je dohvatim,isprva nesposoban da govorim, ne samo zato {tosam suvi{e tr~ao, potom da je ~ujem, da odgovorim,da je uhvatim u mre`u svojih re~i ili da se uhvatimu mre`u wenih – i otpo~ela bi, uz malo sre}e, sa-svim druga~ija pri~a, u prepletu, vi{e ili ma we postojanom, svetlosti i senke; i otpo~ela nova qu- Odvijala se, dakle, neka vrsta metamorfoze: ta bavna pri~a kao potok ro|en iz novog izvora, u pro- zemqa {to je postajala svetlost; ta p{enica {to je le}e – {to se ti~e ove tre {we, nisam osetio nikakvu prizivala ~elik. Istovremeno, bilo je to kao da se `e qu da je dohvatim, osvojim, posedujem; ili bo qe suprotnosti me|usobno pribli`avaju, stapaju, u re~eno: desilo se to, bio sam dohva}en, osvojen, ni- tom trenutku, koji je i sam bio ~as prelaska dana u je se imalo {ta o~ekivati, kao ni pitati; radilo se no}, kada }e luna, kao neka vestalka, zameniti atlet- o drugoj vrsti pri~e, susreta, govora. Jo{ te`eg za sko sunce. Tako da smo se ose}ali kao da nas neko od- vodi, ne zapovednom {akom ili bi~em groma, negopod pritiskom gotovo neprimetnim i ne`nim kao Izvesno je da mi ta ista tre {wa, izva|ena, iz- milova we, veoma daleko, natrag u vremenu, i duboko dvojena iz svog mesta, ne bi govorila bogzna {ta, u u nama, prema tom imaginarnom dobu kada su najbli- svakom slu~aju ne istu stvar. Kao {to ne bi, i da sam `e i najda qe bili jo{ uvek povezani, te je svet nu- je zatekao u nekom drugom trenutku dana. Verovatno dio umiruju}i izgled ku}e ili, ponekad, ~ak i hra- bi ostala nema i da sam je tra`io, ispitivao. (Neki ma, a `ivot izgledao kao muzika. Verujem da mi je, misle da se „nebo okre}e” od onih koji ga zamaraju zapravo, veoma oslabqeni refleks svega toga stizao svojim nadama, svojim molitvama. Ako bismo uzeli jo{ uvek, kao {to nam sti`e ona stara svetlost ko- doslovno ove re~i, kakva bi to {kripa {arki bila ju su astronomi nazvali „fosilnom”. Hodali smo kroz veliku ku}u otvorenih vrata, koju je nevidqi-va lampa prigu{eno obasjavala; nebo je bilo kao Poku{avam da se {to bo qe setim, prvo, da je bilo staklena obloga koja bi zadrhtala pri prolasku ve~e, {tavi{e, veoma kasno, dosta nakon zalaska sun- hladnijeg vazduha. Putevi su bili ku} ni. Kosir i ca, u ~asu kad se svetlost zadr`ava du`e nego {to bi- trava bili su jedno; ti{inu bi ma we probijalo a ste o~ekivali, pre no {to tama kona~ no prevlada, i vi{e uve}avalo laja we psa i posled wa slaba ogla- {to je na svaki na~in milost; jer je jedno odga|a we {ava wa ptica. Okno oblo`eno tankim slojem sre- bra be{e okrenulo prema nama svoje bleskove. Tada ubla`eno – kao kada bi neko, nekada davno, donosio se, tamo, relativno daleko, be{e pojavilo, s druge lampu do va{eg uzglavqa kako bi oterao utvare. To je i ~as u kojem ta pre`ivela svetlost, ~ije `ari{te tamnijim, koja }e uskoro biti cr wa od no}i {to im vi{e nije vidqivo, izgleda kao da isijava iz unu- san zakla wa li{}em i pticama, to veliko tre {we- tra {wosti stvari i da se pe we iz zemqe; a, te ve~e- vo stablo puno tre{a wa. To vo}e bilo je kao duga~ak ri, iz zemqanog puta kojim smo i{li, ili, pre, iz grozd od crvenila, bujica crvenila, u tamnozelenom; po qa p{enice, ve} visoke iako jo{ uvek zelene, go- vo}e u kolevci ili kotarici od li{}a; crvenilo u tovo metalne, da biste pomislili na se~ivo, kao da zelenilu, u ~asu kad stvari klize jedne u druge, u ~asu je li~ila na kosir koji }e je uskoro se}i.
sporog i ne~ujnog pojavqiva wa metamorfoze, u ~asu re}i da je bilo kao suspendovana vatra, koja ne bi raz- ukaziva wa maltene drugog sveta. U ~asu kad izgleda dirala niti grizla, koja bi bila pome{ana sa vodom, kao da se ne{to pomera poput vrata na {arkama.
sadr`ana u vla`nim kuglicama, sti{ana, ukro}ena? Kakvo je to crvenilo {to me iznena|uje, oraspo- lo`uje u toj meri? Izvesno nije crvenilo krvi; da je mqene vatre, ven~ane s no} nom vodom, s no}i u nasta- drvo koje je stajalo na drugom kraju po qa bilo po- ja wu, neizbe`nom, ali koja se jo{ nije dogodila? vre|eno, i imalo tako poprskano telo, bio bih samou`asnut. Ali nisam od onih koji misle da drve}e krvari, i koje odse~ena grana mo`e da potrese koli- kao da{ak vazduha, postaju}i sve sve`ija kako se no} ko i ra weni ~ovek. Bilo je to pre kao crvenilo va- pribli`avala. Mislim da je na{a ko`a, sve sme`ura- tre. Me|utim, ni{ta nije gorelo. (Uvek sam voleo nija s godinama, postala gipkija na nekoliko trenu- taka, kao {to se zemqa odmrzava i nova voda izvire tlost i toplota, ali, isto tako, jer se pomera, i kopr- ca i grize, i neka vrsta divqe `ivoti we; i, na dubqina~in, jo{ vi{e neobja {wiv, neka vrsta otvora u ze- Postojala je veza izme|u li{}a i no}i, i reke u mqi, rupa u barijerama prostora, stvar koju je te{ko da qini, koja se nije podrazumevala; postojala je i pratiti tamo kuda, ~ini se, `eli da vas odvede, kao izme|u vo} ki i vatre, ili svetlosti. Ono {to nas je da plamen uop{te nije od ovoga sveta: potajan, }u- zaustavilo, i {to je izgledalo kao da nam govori s dqiv, i samim tim izvor radosti. Te vatre jo{ uvek druge strane po qa nabranog od vetra kao neka bez- gore u mom se}a wu, ~ini mi se da, u ovom momentu, bojna reka, li~ilo je donekle, ne prestaju}i da bude prolazim pored wih. Imate utisak da ih je neko na- tre {wevo drvo puno tre{a wa, ~ija bi se raznoli- sumce posejao po po qima i da sve procvetaju isto- kost, da sam se pribli`io, mogla prepoznati – kao vremeno, sa zimom. Ne mogu da odvojim o~i od wih.
{to ni druge stvari oko nas nisu prestale da bude Da li znam, ~ak i kada ne mislim na to, da se, dok put, po qe, nebo – li~ilo je, dakle, na mali prirod- pucketaju, hrane uvelim li{}em? Kratkotrajno su ni spomenik koji bi najednom bio obasjan, iznutra, drve}e koje vetar trese. Ili lisice, ri|e drugarice).
svetim uqem, na neku vrstu stuba, ali sposobnog da Ali, to crvenilo, tamo, nije gorelo, nije pucke- {umi, iako je u tom trenutku ono izgledalo potpu- talo; nije bilo ~ak ni `ara, {to preostaje, rasut, u no nepomi~ no – ukra{eno, u ne~iju slavu, grozdom da qini, na kraju dana. Umesto da se pe we kao plame- vo}aka, pripitomqenom vatrom; te kad biste ga po- novi, ono je curilo ili visilo, pravi grozd, crveni gledali, iako ste mislili da samo hodate i suvi{e ukrasi, ili purpurni; u zaklonu potamnelog zeleni- prisnim putevima, sve se me walo i zadobijalo dru- la. Ili bi, uprkos tome, jer je obasjavalo i zagreva- ga~iji smisao, ili, naprosto, smisao; kao kad po~ ne lo, jer je izgledalo kao da dolazi izdaleka, trebalo pesma u nekoj sali, ili samo obi~an govor, mada ne bilo koji, u nekoj sobi, uvek su to ista sala, i ista Purpurna jaja ispod tog nalegnutog tamnog perja.
soba, ne izlazite odatle, kao {to ne prestajete da seizla`ete minucioznom razornom radu vremena, a Praznik u da qini, pod svodovima li{}a. Na od- uprkos tome, izgleda da se ne{to bitno promenilo.
Te ve~eri, mo`da sam ose}ao, i nesvestan toga, da suvreme, ~asovi koje sam pro`iveo, dnevni, ali i no} - Tantal? Da, kad bi ove vo} ke bile dojke. Ali nisu ni, prodirali polako u te plodove kako bi se oni za- okru`ili i, kona~ no, zarumeneli; da su sadr`avali,suspendovano, sve to, i oni sami suspendovani u svom Saveti do{li spo qa: izvesna mesta, izvesni tre- zaklonu od li{}a, kao nalegnutog preko wih svojim nuci, „inkliniraju” nam, postoji ne{to kao priti- zelenim krilima, ali ubrzo tamnijeg i tamnijeg od sak ruke, nevidqive, koja vas poti~e da promenite neba podno kojeg je, usnulo, jedva ~ujno {umilo.
pravac (koraka, pogleda, mi {qe wa); ta ruka moglabi biti i jedan da{ak, poput onog {to usmerava li- Bo qe bi mi bilo da sam pri{ao da uberem to vo- {}e, oblake, jedrilice. Insinuacija, glasom sasvim }e, pomisli}e neko, bez mnogo pompe. Ali, umem i da tihim, kao da neko {apu}e: gledaj, ili slu{aj, ili ga uberem, volim wegov sjaj usred dana, wegovu prosto: ~ekaj. Ali, ima li jo{ vremena za ~eka we, oblost zdravih obraza, wegov ukus ponekad kiseo, strpqe wa za ~eka we? I, onda, da li se doista radi o ponekad vod wikav, wegovu grimiznu boju. To je, pro- sto, druga pri~a: na toploti dana, u jeku sunca, sa u`urbanom `e qom da zagrizem i druge vo} ke, lestvekojima se ne pe Plamen izme|u dva dlana, koji obasjava, mla~i.
Prigu{ena svetiq ka. Ima li lep{eg natpisa za naj- bo qe svrati{te? Gde ne moramo ulaziti da bismo seose}ali zaklo Boja u drugoj boji, u trenutku prela`e wa, gde se prelazi me|upostaja – solarni atleta u vestalku, ~i-ni se, lak{u od wega – kao srce, kao Sveto srce Isu- „Kod tre {wevog drveta punog tre{a wa.” Biza- ran natpis, iako lep, i ~udan putnik, vo|en i hra -wen fatamorganama! Ne izgleda li malo upla{eno, pritisnut, nije li smr{ao? Da oja~a i razmahne sevetar, koji ga zove starim milova wima na ovom po- Vatra, u zaklonu od li{}a, ono samo pre boje sna.
~etku no}i, bojim se da ne bi dugo izdr`ao. Od go- Mirno, umiruju}e. Perje maj~inske ptice. dina se ne {titi se}a wima i snovima. Mo`da ~ak ni molitvama. Ali ko vam je ikada i{ta obe}ao?I{ta vi{e od ovih tako lepih opsena koje vas li-{avaju sna? Suvi{e lepih, me|utim, nastavqa goto-vo manija~ ki da misli, da ne bi bile samo opsene.

Source: http://german.traduki.eu/leseprobe/227_Jaccottet_Leseprobe.pdf

Five things physicians and patients should question in hospice and palliative medicine

Five Things Physicians and Patients ShouldQuestion in Hospice and Palliative MedicineDaniel Fischberg, MD, PhD, Janet Bull, MD, David Casarett, MD, MA, MMM,Laura C. Hanson, MD, MPH, Scott M. Klein, MD, MHSA,Joseph Rotella, MD, MBA, Thomas Smith, MD, C. Porter Storey Jr., MD,Joan M. Teno, MD, MS, and Eric Widera, MD, for the AAHPM ChoosingWisely Task ForceDepartment of Geriatric Medicine (D.F.), Jo

1299-1308

Clinical characteristics of neuroleptic-induced parkinsonism S. Hassin-Baer 1,* , P. Sirota 2 , A. D. Korczyn 1,3 , T. A. Treves 1,** , B. Epstein 2 , H. Shabtai 1 , T. Martin 2 , Y. Litvinjuk 2 , and N. Giladi 1 1 Movement Disorders Unit, Department of Neurology, Tel-Aviv Medical Center,2 Department 6A, Abarbanel Mental Health Center, Bat-Yam,3 Sieratzki Chair of Neurology, Tel-Aviv

Copyright © 2010-2014 PDF pharmacy articles